Rezime sve tri teorije

Teorija o prirodnim fenomenima obljasnjava nacin izumiranja,ali ne objasnjava uzroke klimatskih promena na Zemlji;sta vise,ona definise uticaj visokih temperatura na faunui floru ,ali ne govori nista o efektima niske temperature i poplava.Teorije koje se zasnivaju na udaru tela is svemira i pojacanom vulkanizmu,koriste iste argumente da objasne izumiranje,ali je najverovatnije pojacana vulkanska aktivnost bila pre posledica pada asteroida nego uzrok isceznuca.Ispitivanje fosilnog polena i tla pokazuje da su se na KT granici desile drasticne promene.Zemlja ima veoma krhku koru i ako se desilo upad iz svemira,to je moglo izazvati zemljotrese i pojacan vulkanizam gsirom sveta.

Na osnovu dokaza koje nudi,teorija o upadu nepoznatog tela iz svemira deluje najverovatnije.Slojevi gline iz tog perioda,pronadjeni sirom sveta nemaju nikakve veze sa vulkanskom aktivnoscu,a natalozeni su tokom kratkog perioda.Dakle,pad svemirskog tela se moze smatrati najverovatnijim uzrokom nestanka dinosaursa.Kao sto su skoro svi dinosaursi nestali sa lica Zemlje pre 65 miliona,tako i danas,zivot na nasoj Planeti moze svakog trenutka nestati zahvaljujuci upadu meteorita,asteroida i kometa.Primer ranjivosti nase Planete je slucaj eksplozije fragmenata komete na Jupiteru u julu 1994. god.Ovakve dogadjaje covek ne moze ni predvideti ni spreciti ali moze uloziti ogromne napore u podrucju proucavanja klimatskih promena.

Kako su izumrli dinosaurusi???

Skorasnja istrazivanja pokazuju da su se na Zemlji u vise navrata,u poslednjih 600 miliona godina desavala masovna istrazivanja zivih bica.Kao posledica ovih izumiranja,koja su bila periodicna,flora i fauna svake epohe se konstantno manjala.Napisane su razlicite teorije na ovu kontraverznu temu,nesumljivo,polemika i dalje traje i palaentolozi priznaju da jos uvek nema dovoljno dokaza u prolog neke od ovih teorija.Znamo da je pre 65 miliona godina neka neuobicajna katastrofa izazvala nastanak gotovo svih dinosaurusa,pri cemu je prezivela samo mala grupa "letecih dinosaurusa".Oni su bili sposobni da prezive tu katastrofu i egzistiraju i danas su poznati pod nazivom "ptice".Ako bi smo zeleli da iskoristimo staru i osnovnu bioloski klascifikaciju kicmenjaka,podelisi bi smo ih na sledece klase:agnata,ribe,vodozemci,gmizavci,sisari i "dinosaurusi".Sata klasa Aves danas je ukljucena u klasu dinosaurusa cini se da su oni i danas ovdeda su PREZIVELI.

Medj veoma razlicitim teorijama o izumiranju dinosaurusa,najverovatnije su:

*Teorija o prirodnom fenomenu

*Teorija udara talasa iz svemira

*Teorija o pojacanoj vulkanskoj aktivnosti

Klasifikacija dinosaurusa

Dinosaurusi su klasifikovani u dve grupe na osnovu razlika u poziciji karlicnih kosti.

1)Saurishia("karlica gustera",karlica usmerena unapred)

2)Ornithischia("karlica ptica" karlica usmerena unazad)

Ovakave podela se koristila ranije,danas ona moze izazvati mnogo vise zabune,jer se zna da

su ptice evoluirale od teropodih saurisija("krilca gustera"),a ne od oritisija sa pticijom karlicom,kako bi se moglo predpostaviti.

*Saurischia objedinjuju veoma raznovrsne dinosauruse podeljene u dve grupe:teropode("stopalo-zveri") i saurupode("stopalo gustera")

Teropoda su se kretali na dve noge i pretezno su bili mesozderi,medju kojima se nalaze:Carnotaus,Tyrannosaurus,Velociraptor,Eoraptor,Coelophysis,Giganotosaurus,

Herrerasaurus.Medju njima postoje i dinosaurusi sa drugacijom ishranom,kao sto je Baryonyx,

hranio se ribom,a Ornithomimus i Garudimimus su bili zrnojedi.

Struktura njihovih kostiju pokazuju da su bili tesko povezani sa srodnim mesojedima i da je ovo bila adaptacija na drugaciji nacin zivota.Velicina Teropoda varila je izmedju 60cm i 15m duzine,

a dali su naslednike koji su preziveli pomor dinosaurusa krajem krede-ptice.

Saurobodi su bili veliki biljojedi,kretali su se na cetiri noge,a pojedini su dostizali duzinu preko 40m kao npr:Arentinosaurus,Diplocus,Brachiosaurus,Rebbachisaurus,Titanosaurus,idr...

*Ornithischia su bili dinosaurusi biljojedi koji su se razvili na inpresivan nacin.Tokom evolucije razvili su se na svojim telima razlicite elemente zastite(ploce,rogove i itd...).Imali su kompleksne sisteme za zvakanje hrane koji se mogu porediti sa onima kod sisara,ukljucujuci i diferenciaciju zuba na zube za cepanje,secenje i drobljenje hrane.Vecina njih je zivela u velikim stadima koja su se preduzimala velike migracije.Najstariji fosili ovih dinosaurusa za koje se znam nalazeni su u gornjem Trijasu,mada su teskom mukom opstali do pocetka jure kada postaju brojniji i veci.

Dele se u tri pogrupe:Tyreophora,Marginocephilia i Orntiphoda.

Jaja dinosaurusa

Zna se da je za mnoge grupe dinosaurusa bila karakteristicna oviparna reprodukcija(polaga si jaja),

kao sto je to kod danasnjih gmizavaca i ptica.Velicina i oblik jaja,kao i debljina ljuske variraju,zavisno od vrste.Jaja dinosaurusa su pronadjena u razlicitim delovima sveta,ali je jako malo sacuvanih embriona.Jaja otkrivena u provinciji Neuken,pripadaju periodu gornje krede,sfernog su oblika,precnika 16cm i zapremine oko 2100cm3,dok debljina ljuske iznosi izmedji 1,7 i 2,1mm.

Mnoga jaja su pronadjena sa ostacima embrijona unutar njih.Sacuvani su ostaci skeleta kranijuma,kosti postkranijuma i otisci koze.Mladuncad ovih dinosaurusa sauropoda bili su jedva 40cm dugi,a tkom 20 godina dostizali bi duzinu do 15m.Jaja ovih vertrebata su izuzetno vazna za nauku,jer daju znacajne podatke o paleokologiji,strategiji,razmnozavanja,zastiti mladunacau skladu sa uslovima zivotne sredine,vazdusnim strujama,kolicini vode i vlaznosti,toploti,susama,poplavama itd.Indentifikacija embriona nam govori o tome koje zivotinje su zivele u oderedjenom podruciju i kakve su promene trpele tokom svog ontogenetskog razvica.U Patagoniji,narociti na njenom severu sacuvane su hiljade jaja dinosaurusa.

Tuarangisaurus cabazai

Pleziosaurus duzine oko 3m,ziveo je u plitkim toplim morima Patagonije pre oko 65 miliona godina.

Ovaj fosilni nalaz omogucava nam da saznamo vise o fauni morskih gmizavaca,koji su ziveli u juznom delu Argentine,krajem perioda krede.Tuarangisaurus cabazai je prvi primerak ovo roda nadjen u Juznoj Americi i razlikuje se od vrste nadjene na Novom Zelandu.

Osnovne karakteristike:

Pleziosaurusi su savremenici dinosaurusa,slicnih anatomskih karakteristika.Njihovi prednji i zadnji ekstremiteti transformisani su u peraja,tako da omugucavaju plivanje,dok se njihovi dugi vratovi zavrsavaju malom glavom,punom ostrih i siljatih zuba.Hranili su se baskicmenjacima i ribom.

Lakumasaurus antarcticus

Gornjokredni antarticki mosasaurus tilosaurid nadjen je na lokalitetu Dinossaur river,ostrva Dzemasa Rosa.Predstavlja vrstu velikih reptila grabljivaca,koji su nastanjivali topla mora pre 70 miliona godina.Antartik je tada imao umerenu i vlaznu klimu i bio je deo suprekontinenta Gondvane.Antarticki led je star "samo" 3 miliona godina.Ovo otkrice,zajedno sa otkricem izumrlog mosasurusa sa Novog Zelanda,kredne starosti,navodi na zakljucak da je razlika izmedju faune morskih gmizavaca krede na juznoj i severnoj hemisferi bila veca nego sto se predpostavljalo.

Lakumasaurus je najkompletniji mosasaurus do sada nadjen na Antartiku,sto doprinosi uvidu na raznovrsnost mosasaurusa juznih mora.Izvucen je 2000. godine iz zaledjenog zemljista Antartika.

Fosil se sastoji iz gotovo kompletne diartikulisane lobanje(72cm duge)sa celjustima i zubima,delova rebara i izolovane kicme.Ajkulin zub je nadjen unutar lobanje ovog Lakumasaurusa.

Osnovne karakteristike:

Dostigao je duzinu od 5m.Hrana Lakumasaurusa se sastojala od riba,skoljki i lignji.Slicno kao i zmije,bio je u stanju da razdvoji vilice da bi progutao plen veci od uobicajnog.Bila je to viviparne zivotinja(radjala je zive mladunce u vodi),sa ekrestemitetima u vidu peraje kao kod morskih kornjaca,koja su mu pomagala u kretanu kroz talase dok se repom sluzio kao propelerom.Disao je plucima,a culo vida mu je bilo veo dobro razvijeno.

Rebbachisaurus tessonei

Ovo je jedan od njakompletnije ocuvanih juznoamerickih dinosaurusa,sauropoda.Sacuvan je od lobanje do poslednjeg prsljena repa.Srodan je sa cuvenim sauropodom Diplodocus sa severne polulopte,sto ukuzuje na njegove filogenetsku vezu sa ostalim preipadnicima familije Diplodocidae:

Apatosaurus,Diplodokus,Seismosaurus,Dicraeosaurus i Amargasaurus.

Osnovne karakteristike:

Rebbachisaurus tessonei je jedini sauropod kod koga se moze potvrditi postojanje tzv.gastrolita cija je funkcija verovatno bila mrvljenje i sitnjenje biljne hrane,posto ovi dinosaurusi nisu bili u stanju da u potpunosti sazvaci hranu koju su gutali.Osovine koje ga priblizavaju porodici Diplodocidae su sledece:zubi slicni olovci,kvadratne kosti nagnute napred,nosni otvor iznad ocne duplje,visoki nervni luci ledjnih i repnih prsljenova,rep tipa bica,duzina ramenjace znatno kraca u odnosu na butnu kost.Otkrice ove vrste donelo je nove dokaze o teoriji pomeranja kontinenata.S tacke gledista paleofaune moglo se dokazati da je postojao zemljani most izmedju Afrike i Juzne Amerike pre nekih 100 miliona godina.U Maroku pronadjen je 1954 u fragmentima sauropod nazvan Rebbachisaurus garasbae.Uporedna istarzivanja omogucila su da se ustanovi da je skelet africkog primerka u velikoj meri slican skeletu Rebbachisaurus tessonei.Na osnovu ovoga moze se predpostaviti da se rod Rebbachisaurus pojavio jos dok su africki i juznoamericki kontinent bili spojeni.

Buitreraptor gonzalezorum

Otkrice ovog dinosaurusa starog 90 miliona godina u Patagoniji pokazuje da je grupa teropoda tesko povezana sa pticama.Familija Dromaeosauridae,kojoj pripada Buitrerator ukljucuje i Velociraptora koji se pojavi mnogo ranije nego sto se mislilo i sada je smesten u period jure,moguce pre cak 180 miliona godina,a pojavio se na severnom prakontinentu Lauraziji i potom migrirao na juzni,Gondvanu.Bogata fauna ove oblasti,poznata kao La Buitrera,ukljucuje i druge dinosauruse mesojede,kao sto je ogromni Giganotosaurus i Abelisaurus,koji je srednje velicine.Primerci Buitreraptora su korisni za proucavanje rasta zivotinj,promena proporcija tokom rasta,a daju i korisna saznanja za razumevanj promena telesnih proporcija koje su dovele do evolucije ptica i letenja.Osim Buitreraptora,jedini poznati dromeosaurusi iz Juzne Amerike su Neukenraptor i Unenlagia(Neuquenraptor i Unenlagia).

Osnovne karakteristike:

Buitretaptor je bio velicine veceg petla,izduzenom glavom, i veoma dugim repom.
Fosilni ostaci Buitreraptora su u izvrsnom stanju,potpuno zglobljeni i gotovo kompletni.Ovo je najkompletniji mali terapod ikada otkriven u Juznoj Americi. Imao je siljatu njusku sa zubima kojima je nedostajala nazubljenost pogodna za kidanje mesa tako da je lovio male zivotinje kao sto su gusteri i sisari.Odlikovale su ga karakteristike ptica- veliki supalj jadac,dugi prednji udovi, slicni krilima,karlica kao kod ptica.
Sve ove odlike su pruzale dokaze veze dinosaurusiptice. Najverovatnije su imali perje.

Gasparinisaura cincosaltensis

Ovaj dinosaurus bio je izuzetno malih dimenzija(60cm),sa izrazenim socijalnim navikama.Otkrice brojnih individua sa malom prostoru ukazuje na blisko povezane grupe.Kretao se na dve noge,bio je brz i hrano se biljnom hranom.Ishrana mu se verovatno sastojala od golosemica i skivenosemica.U sicusnoj lobanji nalazi se izvanredno ocuvani,zbijeni zubi,namenjeni mrvljenju cvrstih biljaka.

On je najznacajniji dinosaurus ornitopod pronadjen u Argentini.

Osnovne karakteristike:

Ornitopodi dinosaurusi bili su veoma vazni,a njavecu raznovrst u Lauraziji(superkontinentu koji je ukljucivao Aziju,Severnu Ameriku i Evropu) dostigli su krajem krede.Krajem krede,Juzna Amerika je jos povezna sa Antartikom i Australijom,medjutim,vec se odvajala od Afrike a izmedju njih je vec poceo da se formira prvobitni Atlanski okean.Otkrice ovog dinosaurusa,zajedno sa ostalim nalazima iz Afrike,Australije i Antartika,ukazuje da su oritopodi dostigli globalnu rasprostajnost pre raspada Pangee.Kao i ostali biljojedi,Gasparinisaura su imali slozeni aparat namenjen zvakanjem hrane,kaoi veliki apetit.Karlince kosti bile su izduzene u anterioposteriornom smeru,sto bi moglo biti indicija za postojanje veoma dugod creva,koje bi omogucavalo asimilaciju velikih kolicina hrane.

Megaraptor namunhuaiquii

Godinama se smatralo da je ovaj mesojed bio povezan sa severnoamerickim Velociraptorom(Velociraptor) i Utaraptorom(Utahraptor,Dromaeosauridae).Medjutim,danas sa sigurnoscu mozemo tvrditi da je ovaj primerak najveci do danas poznati raptor.Njegova mocna kandza,oblika krivog bodeza,vrlo je slicna onima kod pomenutih grabljivica.

Osnovne karakteristike:

Jedna od glavnih karakteristima Megaraptora,koja je izazivala strahopostovanje je prisustvo dzinovskih saka sa kandzama koja je prelazila 45cm duzine,a ukupna duzina sake bila je 70cm.Nesumljivo su one bile njegovo glavno oruzije prilikom napada.Predpostavlja se da je ovaj mesojed napadao plen tako sto se bacao svom tezinom na zrtvu,zahvatao je kandzama kao klestima i zario ih u telo poput bodeza.SakaMegaraptora je imala tri prsta sa kandzam dok je cetvrti prst zakrzljao.Najveca kandza bila je na prvom prstu(palac),bocno spljostena i veoma ostra.Kandza na drugom prstu je bila nesto manja ali jos uvek dovoljno zastrasujuca.Donja ivica joj je bila zatupljena zbog cega se predpostavlja da je bila koriscena za pridrzavanje zrtve,a ne za komadanje,tu funkciju je imao prvi prst.Treci prst je bio najmanji,sa najmanjom kandzom i ogranicenom funkcijom.Ova ogromna saka je jedna od najvecih ikada otkrivenih.Visoki procenat ocuvanosti,kao ipotpuna zglobljenosta i cinjenica oa su svi ostaci nadjeni kompletni,lansira ovo paleontolosko otkrice medju najspektakularnije ikada pronadjene u svetu.

Carnotaurus sastrei

Carnotautus sestrei bio je jedini teropodi mesojed na svetu koji je na glavi imao dva snazna roga.Sacuvan je veci deo skeleta,nedostaju samo zadnji prsljenovi i rep.Skelet je pronadjen u prirodnom polozaju,oblozen hematitom(ruda gvozdja),koji ga je stitio od meteorizacije(prirodno raspadanje minerala),odakle potice njegova tamna boja.Znacaj za nauku je pronalazak otisaka koze zivotinje.Koza je bila debela i imala je ravnomerno rasporedjena ispupcunja u epidermesu.

Osnovne karakteristike:

Lobanja je visoka,kratka,opremljena sa dva kratka i jaka roga,koji su se verovatno koristili u borbi za odbranu,kao i u vreme parenja.Posebni misici glave omogucavali su razlicite pokrete.Gradja donje vilice je takodje specificna,jer je poseban kostano-misicni sklop omogucavao zivotinji da siroko razjapi vilice kada je potrebno da se unesu krupniji komadi hrane.Prednji ekstremiteti izuzetno kratki,atrofirani,ali snabdeveni snaznim kandzama,sto bi moglo da znaci da se hranio uglavnom zivotinjama.

Abelisaurus comahuensis

Istrazivanje je pokazalo da Abelisaurus comahuensis pripada endemicnoj porodici velikih dinosaurusa mesojeda,Abelisauridea,kojoj pripada i vec pomenuti Carnotaurus,a karakteristicni su za prakontinent Gondvanu.

Osnovne karakteristike:

Bila je to zivotinja izduzene i niske lobanje(85cm duga,35cm visoka),velikih ocnih duplji,kratkih i zbijenih zuba,dobro prilagodjenih za secenje masa.Proucavajuci anatomiju lobanje,jedine pronadjene do sada ,temporalne i preorbitalne oblasti,dolazi se do zakljucka da se jasno razlikuje od mesozdera koju su nastanjivale Lauraziju.Jeinstvena osobina su njegove debele nosne pregrade,smatra se da su sluzile da privuku zenke.Iznad velikuh orbitalnih otvora imaoje kostana zadebljanja koja su verovatno imala zastitnu ulogu.Njegov plen su mogli biti veliki sauropodi.

Gigantosaurus

Giganotosaurus je do danas najveci poznat dinosaurus mesojed,i endemicna vrsta u Juznoj Americi.

Iako se njegova uloga u ekosistemu,kao i velicina,mogu uporediti sa poznatim Tyrannosaurusom,koji je ziveo hemisveri,njihovo filogenstvo poreklo je veoma razlicito mogli su imati zajednicke predke,ali su se ubrzo izdvojile dve,georrafskim izolovane,evolutivne grane.Tyrannosaurus je bio proizvod evolucije u Lauraziju,Giganotosaurus u Gondvani.Zakljucuje se da je Giganotosaurus ziveo i izumro milionima godina pre pojave od Juzne Amerike,tako da se dva dzina nikada nisu mogli sresti.

Osnovne karakteristike:

Lobanja Giganotosaurusa bila je duzine 1,95m.Zubi su mu bili ostri nazubljeni na ivicama.Bio je ogroman,dostizao je visinu od 5m,a samo butna kost bila je duga 1,4m.Rep mi je bio tanak,prav,verovatno stalno podignut,a predstavlja se da je sluzio za odrzavanje ravnoteze prilikom trcanja.Postavlja se pitanje da li je krupni teropod,sa svojim ekstremno kratkim prednjim udovima,mogao da trci relativno brzo,jer u slucaju gubitka ravnoteze i pada,usled inercije,on ne bi mogao da kontrolise snagu pada i to bi moglo dovesti do teskih ozleda pa cak i smrti.Zakljucak o brzini dinosaurusovog kretanja je izveden na osnovu morfoloskih karakteristika zivotinje,kao sto su duzina stopala,masa tela i na osnovu njegovih fosilnih tragova.

Proucavanje skeleta glavegi Giganotosaurus otkrivaju da su mirisni reznjevi mozga razvijeniji nego kod njegovog ekvivaletna sa severne hemisvere,Tyrannosaurus,kod koga je,bio vise razvijeniji opticki rezanj.To su gerse da je Giganotosaurus,zbog nocnog nacina zivota morao da imati razvijenije culo mirisa,u odnosu na culo vida.

Piatnitzkysaurus floresi

Piatnitkysaurus floresi je jedan od tetkih teropode-mesojeda iz perioda jure,nadjen u Patagoniji,i jedan od najbolje proucenih na juznoj hemisferi.Ova vrsta verovtno predstavlja pretka Allosaurusa,velikog teropoda koji je naseljavo Severnu Ameriku 30 miliona godina kasnije.

Osnovne karakteristike:

Sa uocljivom neravnotezom u pogledu velicine izmedju dugih zadnjih ejstremiteta i proporcionalno kratkih prednjh,fosilni ostaci ukazuju na telo priblizno 5m dugo i 1,80m visoko.Priblizna duzina glave bila je 60cm u kojoj su bili smesteni konicni,ostri i bocno spljosteni zubi.Stopala su imala tri divegrenta prsta,kao kod nekih danasnjih ptica trkacica.Jedan od njegovih najvaznijih pokazatelja adaptacije na uslove zivota bile su duge kazdze prednjih ekstremiteta,prilicno zakrivljene,bocno spljostene,koje su se spajale u jednoj tacki,radi lakseg komadanja.

U istoj oblasti gde su pronadjeni ostaci Pianitzkysaurusa,srecu se i slabo ocuvani ostaci prsljenova i velikih zuba mesojeda,sto ukazuje da je bilo i mesojeda vecih dimenzija od opisanog.Ovo moze da znaci da su kod karnivora postojala variranja u velicini u odnosu na plen koji su lovili.

Moguce da je postojala sprega u velicini predator-plen.

Mussaurus patagonicus

Mussaurus patagonicus je naucnicima kada su ga otkrili delovao toliko sicusno,da su ga nazvali mis guster.Ovaj dinosaurus je bio dug 30cm od vrha nosa do kraja repa,a pronadjen je u jednom gnezdu zajedno sa jajima dinosaurusa,zbog cega se predpostavilo da je to mladunce prosauropoda,biljojeda koji je mogao narasti i vise od 5m.Ovo gnezdo je jedno od najstarijih ikada pronadjenih u svetu.Prilikom iskopavanja u gnezdu pronadjeno je 8-10 upravo izleglih maldunaca,i time je pokrenuto istrazivanje onotogenetskog razvoja ove grupe.Krajem trijasa i pocetkom jure,prosauropode su zamenili sauropodi,koji su bili velikih dimenzija.

Osnovne karakteristike:

Mussaurus je imao izduzen rep,malu glavu sa dugom njuskom i velikim prednjim ekstremitetima sa 5 prstiju,od kojih je palac posedovao veliku kandzu.Zadnje sape su mu bile vece od prednjih.Kao i ostali prosauropodi verovatno je bio sposoban da se izdigne na zadnje noge da bi dosegao vegetaciju na odredjenim visinama(cetinare i cikase),koje je brstio ostrim zubima.Imao je kratke kandze na stopalima,pa mu je jedinu izlaz bio u bezanju od njih.

Eoraptor

Zajedno sa Staurikosaurs pronadjenim u Brazilu,predstavlja jednog od najstarijih dinosaurusa.Veruje se da se hranio insektima i gmizavcima,bio je male tezine,dobar trkac,sa dobro razvijenim culom vida.Kao jedan od najstarijih protodinosaurusa,Eoraptor pokazuje jasan pravac revolucije teropodnih dinosaurusa.Bio je velicine psa i kretao se na dve noge.

Osnovne karakteristike:

Njegova lobanja ne poseduje ni jednu specificnost u vezi sa tri velike grupe dinosaurosa,Ornithischia,Sauropodomorpha i Theropoda.Zubi su mu heterodontni,prednj zubi gornje vilice imaju karakteristican,prosiren oblik,kao kod dinosaurusa biljojeda,dok su ostali zakrivljeni,siljati i ostri,kao kod teropode.Medjutim,pokazuje citav niz osobina tipicnih za najprimitivnije teropode.Iako na sakama imaju 5 prstiju,dve spoljasna su toliko redukovana,da su samo tri funkcionalna.Ta tri prsta imaju funkciju pri hvatanju plena i u manipulaciji hranom.Osim toga,njegove duge kosti su suplje,kao kod teropoda.U tom smislu,mogao bi se definisati kao najprimitivniji poznati teropod.

Eoraptor je verovatno zauzimao ekolosku nisu malog predatora i klonio se vecih mesojeda,kao sto je Herrerasaurus,koji bi ga mogli smatrati plenom.U ovom slucaju brzina i pokretljivost usled male tezine,cinili su ga tesko uhvatljivim.

Riojasaurus

Ovaj dinosaurus je pripadao grupi prosauropoda i nastanjivao je severozapad Argentine u oblasti danasnjeg nacionalnog parka Talampahe.Ovi prosauropodi su bili znacajni za teoriju evolucije,kao direktni preci velikih sauropoda.Drugi sauropodi,slicni Riohasaurusu(Riojasaurus),nadjeni su u Africi,Evropi i Kini,a sve zahvaljujuci cinjenici da je pocetkom trijasa postojao samo jedan kontinent Pengea,na citavoj Planeti.

Osnovne karakteristike:

Sa srazmerno malom glavom i dugim vratom,Riojasaurus je bio biljojed duzine oko 8m.Imao je noge slicne slonu,opremljene kandzama.Hodao je podjednako i na sve cetiri noge,kao i na dve.Mogao je da se popne dovoljno visoko na svojim zadnjim nogama da se dosegne najvise grane drveca kojim se hranio.

Herrerasaurus

Herrerasaurus je bio od prvih dinosaurusa na Zemlji.Spadao je mudju najaktivnije predatore tog vremena,moze se uporediti samo sa velikim kopnenim krokodilima gornjeg trijasa.Hodao je uzdignutog repa,uspravljen na dve noge jake i duge zadnje noge.Moguce je da je na njima brzo trcao da bi ulovio svij plen.Ubijao je i prozdirao velike dinosauruse biljojede,a ponekad i male dinosauruse mesojede.Napadao je plen hvatajuci ga prednjim i zadnjim nogama pri cemu bi ga raskomadao snaznim kandzama.

Osnovne karakteristike:

Posedovao je veoma primitivne karakteristike,kao sto je izgled vratnih prsljenova,krsta formirana od dva do tri prsljenova i sake sa tri prsta.Bio je tio primitivni dinosaurus iz grupe saurusija duzine oko 4,5m.Njegova lobanja je bila oko 30cm i imala je veoma dobru razvijenu vilicu,sa nizom od 20 ostrih,zakrivljenih zuba,kojima je upotpunjivao zahvat uz pomoc kandze na saci.Imao je kratak vrat i duge prednje udove.Neke osobine bile su slicne kao kod danasnjih ptica,pre svega srasla karlica,polozaj stidne kosti i lopatice u ramenskom pojasu.

Evo nekih slika:):):):)

Dinosaurusi

Dinosaurusi su predstavljali grupu najvecih zivotinja koje su ikada hodale Zemljom,a uspeli su da na Planeti opstanu vise od 180 miliona godina(36 puta duze od postojanja coveka),obuhvatajuci najveci deo ere mezozoika,koji se sastoji iz sledecih perioda:trijas(pre 245-213 miliona god.),jura(pre 213-145 miliona god.) i kreda(pre 145-65 miliona god.)

Pocetkom trisija(posle masovnog izumiranja krajem perma),nove zivotinjske vrste su nastanile kopno,tacnije superkontinent Pangeu i mogle su da migriraju u bilo koji deo sveta.Iako je klima bila topla i vlazna,u sredistu je bilo manje vlage,sa velikim pustinjskim povrsinama i idealnom sredinom za gmizavce.Uz reke i jezera rasle su rasle paprati i precice.Prvi dinosaurusi bili su okruzeni velikom kolicinom raznovrsnih biljaka,sto im je kao biljojedima neogranicenog apetita,veoma prijalo.

Pocetkom jure prakontinent Pangea poceo je da se deli na dva kontinenta,Lauraziju i Gondvanu.Kilima se takodje promenila,padale su kise i Planeta je postala zelenija.Sume donje jure bile su naseljene velikim brojem razlicitih vrsta dinosaurusa.

Pocetkom krede ziveo je najveci broj vrsta dinosaurusa do tada.Vecina njih bili su biljojedi,dok se populacije mesojeda bile ogranicene brojnosti.U gornjoj kredi takodje se desavaju vazne promene.Kontinenti,kakve danas znamo,ubrzano dobijaju svoj danasnji oblik,a godisnja doba pocinju da lice na sadasnje.Dinosaurusi nastavljaju da se razvijaju,zajedno sa niljkama koje su predstavljale njihovu hranu.Pored dzinovskih paprati i palmi cikasa rastu cetinari kao sto su bor,cempres,aris i keder.Sedinom ovog perioda prvi put se javljaju biljke sa cvetovima,i svet,da tada jednostavno samo zelen,dobija intenzive plave,zute i crvene prekrivace.

Krajem krede dinosaurusi izumrli,60 miliona godina pre pojave prvog covekovog pretka.Nijedno ljudsko bice nije nikada videlo zivog dinosaurusa.:):):)

Zemlja i prvobitni zivot

U pocetku,pre 4,56 milijardi godina,nasa Planeta je bila uzarena masa,prepuna razlicitih,eksplozivskih gasova koji su kruzili.Vremenom,povrsina se hladila,dok se vodena para zajedno sa smesom gasova kondenzovala,stvarajuci prvobitna mora i velika elektricna praznjenja.

Danasnja nauka smatra da su,najprimitivnija bica bile cijanobakterije,jednocelijski fotosintetski organizmi,koji su naseljvali vodena stanista sirom sveta i koji su povremeno formirali zajednice,tzv.stromatolite.Oni su tesno prijanjali,poput cementa,formirajuci stenovite strukture u cijem su se porama i pukotinama nalazilecijanobakterije.Neki stromateliteti zive i danas u vodama Australije.Fosili stromatoliti nadjeni u Australiji i Kanadi stari su oko 3,5 milijardi godina,sto ukazuje na postojanje zivota na Zemlji i pre ovog perioda,ali se postavlja novo pitanje pre koliko godina je nastao zivot??Odgovor na ovo pitanje jos uvek nemamo,mada,nesumljivo,najstarije sedimentne stene koje su do sada pronadjene na Grenlandu,sadrze hemijske tragove grupa celija,starish najmanje 3,86 milijardi godina.Zivotu na Zemlji trebalo je oko 3,3 milijarde godina da evoluira do visecelijskih organizama.U paleozoiku, koji je trajao od 570 miliona do pre 246 miliona godina,zivi svet na nasoj planeti se znacajno povecao.Era paleozoik se deli na sledece periode:kambrijum(pre 570-505 miliona god.),ordovicijum(pre 504-438 miliona god.),silur(pre 437-408 miliona god.),devon(pre 407-362 miliona god.),karbon(pre 361-290 miliona godi.) i perm(pre 289-246 miliona god.).

Pocetkom paleozoika sva ziva bica su zivela u vodenoj sredini i do kraja ove ere zivot je uspeo da se razvije do te mere da su razlicita stvorenja uspela da osvoje i kopno.Prve biljke naselile su kopno krajem siluta(pre oko 420 miliona god.).Tokom devona pojavili su se prvi vodozemci,a tokom karbona koji se takodje naziva i "era vodozemaca",oni dozivljavaju svoj procvat.Uslovi zivota bili su idealni za njih jer je bilo puno vode gde su mogli da polazu svoja jaja,iz njih su se legli punoglavci,koji su se razvijali u vodi i zatim se sirili po cvrstom tlu,gde je bilo dovoljno hrane.Ovaj period je vazan za

Sta je Palaentologija

Rec Palaentologija nastala je sistemom tri grcke reci:paleo-drevan,onto-postojati i logos-nauka.

Palaentologija je nauka o istoriji zivog svetazasnovana na proucavanju fosila.Oni mogu biti stari stotine mailiona godina,a neki od njih su se pretvorili u stene.Rec "Fosil" dolazi od latinske reci fodere,koja znaci "zakopano u zemlju".Palaentologija dinosaurusa je relativno nova nauka,koja je nastala u Velikoj Britaniji 1825,kada je engleski fizijatar Gideon Mantel opisao fosilni zub,veoma slican iguanama sa ostrva Galapagos.Zub je pripadao zivotinji znatno vecih dimenzija od iguane kojoj je Mantel dao ime Iguanodon.Kako na Planeti nisu postojale dzinovske iguane,ovo otkrice je izazvalo naucne rasprave na temu mogucnosti postojanja zivotinjskih vrsta koje su iscezle.Nakon ovog otkrica,prvi koji je istakao da treba dati naziv ovom velikom broju iscezlih zivotinja,bio je Mantelov glevni rival koji se postavio daljem proucavanju ove teme,prirodnjak Ser Ricard Oven,koji 1841.iz reci dino-strasan i sauria-guster,strava izvedenica dinosauria-uzasni guster.

Posle toga,Carls Darvin se posvecuje proucavanju ove problematike sirom Zemlje ,pri cemu na njega najveci utisak ostavlja obala Argentine,oblasti Patagonije i La Pampe,kao i ostrva Galapagos,koje obilazi ploveci brodom Bigl,pod upravom kapetana Roberta Ficroja.Argentinski naucnik italijanskog porekla,Florentino Amegino,bio je veliki pobornik darvinizama,koji je uveo i u Argentinu.Sa materijalom koji je njegov brat Karlos sakupio tokom terenskih istrazivanja Patagonije i uprkos cinjenici da se Darvinova teorija jos nije ucvrstila medju prirodnjacima,Amegino je kroz prizmu teorije evolucije izneo svoju studiju o vise od stotinu pronadjenih fosila

Sta je Patagonija

Oblast Patagonija u Argentini pokazala se kao pravo otkrice za paleontologe i sve zaljubljenike u dzinove koji su neprkosnoveno vladali Planetom vise od 180 miliona godina.Fosilna nalazista Patagoniji danas privlace veliku paznju naucnika, tako i turista iz citavog sveta,a sama oblast pretsavlja beskajne predele neverovatne lepote,gde se nalaze netaknuti ostatci dinosaurusa.Dinosaurusi nadjeni u Argentini ubrajaju se u najstarije poznate do sada i poseduju jasnije izrazene karakteristike u odnosu na mnogo poznatije srodike Severne amerike.Paralelno sa promenema zivog sveta tokom mezozoika doslo je do velikih geografskih i klimatskih promena.
U trijasu,na Planeti postoji jedinstven kontinent,nazvan Pangea.Anmdski masiv jos nije formiran tako da okean sa zapada plavi danasnju provinciju Neuken na severu Patagonije.
Kasnije se voda povlaci ostavljajuci za sobom velika jezera i bujnu vegetaciju koji zajedno cine idealno staniste za razvoj dinosaurusa.Tokom jure ovi dzinovi su spokojno ziveli i hranili se u cetinarskih sumama u kojima su dominirala ogromna stabla araukarija.Sa izdizanjem Anda dolazi do drugog plavljenja,ovog puta iz danasnjeg Atlandskog okeana.Ovo je posebno znacajno za danasnja istrazivanja,jer su ovakvi procesi sedimentacije doproneli ocuvanju fosilnih ostataka.

DOBRODOSLI

Dobrodosli..
Drago mi je da ce mo se druziti...
Ja cu vam pisati o dinosaurusima...
Nadam se da ce te se lepo zabavljati...
Pozdrav:):):):):)::):):):)